Lilith i instinkt

Instinkt je najstariji jezik psihe.

Pre refleksije, pre identiteta, pre društvenog značenja, instinkt usmerava organizam ka životu. On je neposredan, telesan i ne podnosi pregovore. Kada se instinktu uskrati mogućnost izražavanja, on ne nestaje — već se preobražava.

Lilith predstavlja instinkt u trenutku kada je bio prekinut.

Ona označava mesto gde su prirodni impulsi — želja, odbijanje, bes, glad, seksualnost, samoočuvanje — bili ograničeni ne zrelošću, već strahom od posledica. Psiha uči da nadvlada instinkt kako bi ostala povezana, prihvaćena ili bezbedna. Ono što se ne može nadvladati biva zakopano.

To zakopavanje nije bezazleno.

Instinkt kome je uskraćen svesni izraz vraća se posredno: kroz kompulziju, fiksaciju, ponavljanje ili nagle intenzitete koji deluju nesrazmerno sadašnjem trenutku. Lilith upravlja tim probojima — ne kao kazna, već kao dokaz nezadovoljene psihičke istine.

Za razliku od instinktivnih arhetipova koji traže izraz kroz delovanje, Lilith se često ispoljava kroz pritisak. Ona stvara unutrašnje trenje, signalizujući da je nešto suštinsko zaobiđeno.

Rad sa Lilith i instinktom nije povratak unazad niti popuštanje impulsu.
To je obnavljanje kontakta.

Kontakta sa telom.
Kontakta sa senzacijom.
Kontakta sa odbijanjem.
Kontakta sa željom bez opravdanja.

Kada se instinktu dozvoli da postoji svesno — da bude imenovan, osetan i poštovan — on više nema potrebu da remeti. Postaje dostupan kao razlučivanje, granica, vitalnost i utelovljeni autoritet.

Lilith se ne suprotstavlja civilizaciji.
Ona se suprotstavlja prekidu veze sa istinom tela.

Tamo gde je instinkt poštovan, Lilith omekšava.
Tamo gde je instinkt porican, ona se izoštrava.