Lilith i autonomija

Autonomija nije pobuna.
Ona je sposobnost da se izabere sopstvo bez prekida veze sa stvarnošću.

Lilith se pojavljuje u psihi tamo gde je ova sposobnost bila prekinuta. Ona označava tačku u kojoj je samodefinisanje postalo opasno — gde je izgovoreno „ne“ ugrožavalo vezanost, gde je želja bila u sukobu sa očekivanjem ili gde je nezavisnost dočekana posledicom, a ne sadržavanjem.

U tim trenucima, psiha uči zamenu. Umesto izbora, razvija prilagođavanje. Umesto odbijanja, adaptaciju. Umesto autorstva, izvođenje. Lilith je psihički ostatak onoga što nije moglo biti izabrano bez cene.

Autonomija kojoj je uskraćen prostor ne nestaje.
Ona se povlači u podzemlje.

Kada Lilith ostane nepriznata, autonomija se često ispoljava posredno: kroz pasivni otpor, kompulzivnu nezavisnost, prkos bez pravca ili nagle prekide koji deluju nesrazmerno. To nisu slabosti karaktera, već znaci da izbor nikada nije bio bezbedno integrisan.

Lilith ne teži opoziciji.
Ona teži legitimnosti.

Psihološki gledano, autonomija znači sposobnost delovanja iz unutrašnjeg autoriteta, a ne iz reakcije. To je razlika između odbijanja i odbacivanja, između razdvajanja i individuacije. Lilith se izoštrava tamo gde je autonomija pomešana sa napuštanjem ili kaznom.

Rad sa Lilith i autonomijom nije povrat moći nad drugima.
To je obnavljanje dozvole unutar sopstva.

Dozvole da se bira bez opravdanja.
Dozvole da se odbije bez raspada.
Dozvole da se želi bez gubitka pripadanja.

Kada se autonomija svesno integriše, Lilith više nema potrebu da remeti. Ona postaje stabilizujuća sila — ne glasna, ne prkosna, već utemeljena. Izbor postaje jasan jer više nije zabranjen.

Lilith ne zahteva nezavisnost.
Ona zahteva preuzimanje vlasništva nad sopstvenim pravcem.