Devica – Manifest Onih Koji Popravljaju Sve, Osim Sebe

Devica je znak koji se ne prlja. Nikad. Ni kad bi morala. Ona ne ulazi u život, ona ga dezinfikuje. Umesto impulsa – analiza. Umesto želje – korekcija. Njena sveta reč je: „Treba.“ Njeno tajno prokletstvo je: „Ne smem.“

Devica ne živi, ona se popravlja. Uvek za jedan milimetar ispod dovoljnog. Toliko blizu savršenstva da svi mogu da joj tapšu, a dovoljno daleko od sebe da nikad ne preuzme rizik da zaista bude prisutna.

Ona je profesionalni sakupljač tuđih grešaka. Lupa po gramatici, principima, sitnim
nelogičnostima, ali sopstvenu glavnu laž čuva kao relikviju: da je “skromna”, “fina”,
“razumna”.
Devica nije razumna. Devica je u strahu. Od sopstvene senke.

Jungovska senka Device je sve ono što je proglasila prljavim: želja, bes, pohota, lenjost, haos, sloboda bez plana. Arhetip Device spolja je svetica čistoće, unutra – hladni hirurg, frustrirani fanatik kontrole, veštica koja zna gde tačno da ubode da bi zabolelo.

Ali neće.
Ne zato što je dobra, nego zato što hoće da ostane „neokaljana“.
Njena moralnost nije vrlina, to je štit.
Ako sam uvek u pravu, niko neće primetiti da sam živa.
Devica radi obdukciju svega što oseća

Emocija se pojavi – Devica je stavi pod mikroskop, isecka, obeleži, arhivira.
Telo poželi – Devica izračuna kalorije, posledice, šta će ko da kaže.
Instinkt krene – Devica mu zalepi etiketu: “Neprimereno”, “Preterano”, “Neozbiljno”.
Ona ne pita: „Šta hoću?“
Ona pita: „Šta je ispravno?“
A ispravno je uvek ono u čemu ona nestaje, ali sve funkcioniše

Devica je rob sopstvene korisnosti. Ako nije od koristi, ima osećaj da ne zaslužuje da postoji. 

Senka Device je arhetip raspale sveštenice – one koja je jednom verovala u red, ali je otkrila
da se najprljaviji zločini prave u ime tog istog reda.
Ta senka ne želi više da pegla posteljinu tuđe savesti.
Ne želi da bude “ona koja razume”.
Ne želi da bude “strpljiva”.

Ona hoće da razvali sistem koji je od nje tražio da bude savršena da bi drugi mogli da ostanu nedozreli.

Devica ruši, ali iznutra:
kroz autoimunitet, anksioznost, opsesije, preterana očekivanja.
Kad već neće da kaže „ne“, telo kaže umesto nje.
Najveća obmana Device je da je sitnica.
„Ja sam samo detalj, sporedna uloga, logistika.“
Ne, ona je filter stvarnosti.
Ona odlučuje šta je prihvatljivo, šta prolazi, šta se računa.

I tu joj senka pravi sabotažu:
Ako ima i najmanju fleku, neće pustiti da prođe.
Ni ideju.
Ni odnos.
Ni sebe.
Radije će da se odrekne želje, nego da rizikuje da je neko vidi nesavršenu.
Radije će da ostane u poluraspadnutim odnosima, nego da podnese optužbu da je “sebična”.
Devica bi radije bila dobra nego srećna.

Po Jungu, senka ovog obrasca nosi više razvrata nego Škorpija — samo što je sve to prošlo
kroz sterilizaciju
To je onaj deo nje koji hoće previše, traži previše, želi najgore i najbolje istovremeno.
Ali umesto da ga prizna, Devica pravi spisak:
“Evo zašto to nije pametno.”
“Evo zašto to nije zrelo.”
“Evo zašto ja nisam takva.”

Naravno da si “takva”.
Samo si dovoljno kukavica da svoju strast nazoveš “problem”, a svoj bes “preosetljivošću”.
Devica je arhetip služenja.
Ne ljubavi – SLUŽENJA.

U zdravoj verziji, to je svesna posvećenost:
„Biram da budem tu, da negujem, da popravljam, jer znam zašto i za koga.“
U nezdravoj verziji, to je čisto samouništenje:
„Ja ću sve, ti ništa, samo me nemoj ostaviti.“

I onda se čudi što završava kao emocionalni servis:
tuđa psihijatrica, nutricionista, asistent, savetnik, spasilac.
Sve osim subjekt sopstvene priče.